Postovani gospodine Djordjevicu,
Moja malenkost se potuno slaze sa Vama. Zanemeo sam citajuci tekst. Vidim da u Srbiji jos uvek postoje slobodnomisleci i pametni ljudi sto mi je drago, ali je neverovatno kakav sljam je isplivao na povrsinu. Pamet je u ovo vreme veliki teret za coveka, jer sve vidi sve zna, a ne moze nista da ucini.

Moram da priznam da sam odusevljen analizom, britkoscu i tacnoscu.
Po mom skromnom misljenju ovo je najbolja analiza Srbije i njene politike propadanja koja je se pojavila NSPM.

Moja malenkos se je posle nekoliko decenija
"razišla" sa NIN-om, onog momenta, kada se je u njemu našla tvrdnja o četvorici evropskih socijalista: Slobodanu Miloševiću, Brunu Krajskim, Vili Brantu i Ulafu Palmeu. Da, da, kako da ne, Milošević u društvu sa Vili brantom i ostalim... Od tada više nije važila krilatica: "Sa NIN-om se zna više. Ako NSPM uznapreduje na nivo nedeljnika, bez da joj se ideje razvodnje, onda NIN-u se može održati pomen. Joviša Vidić od Rudina.

Seća li se iko, kada je NIN oslobođen prvi pu i ko ga je oslobodio,odnosno,bio na čelu kolone oslobodilaca.Aleksandar Tijanić, koji danas oslobađa RTS, kome više verujemo nego vlastitim očima. Otada, NIN ne čitam za pare,osim ako naletim na neki tekst u nekim drugim novinama-jer NIN je nešto drugo.

Nekada,kao dete,citala sam NIN (onaj veliki) zbog slobode da se u Titovo(vatikansko-kominternovsko doba)provuce neko srpsko :"sinovce"Brane Crncevica.
Reljicev NIN,vukao je na bosansku stranu ali je Reljic vrstan intelektualac,pa je vesto balansirao.
Ove biltene od "BLic"-a,"Danas"-a,"Politike",NIN-a,"Press"-a vise ne kupujem.
Gori su deset puta od "Politike"i "Novosti".
To je svetski trend-osiromasiti gradjane,ukinuti medije,smanjiti pobune(la Rouch) i broj stanovnika za trecinu....

“U zemlji slepaca - jednooki je car“. Ja sam imao nesreću da odrastam u takvoj zemlji (od 1945.g., kad sam se tek opismenio), pa do punoletstva, a nažalost i dosta duže. Stanovao sam uz samu staru zgradu TANJUGA, a tamo su u dvorištu često u nekim metalnim burićima spaljivali stare primerke “strogo poverljivih“ biltena namenjenih “Drugovima“. Struja vrelog vazduha bi ponekad polusagorele listove nosila naviše, pa sam ih mogao i “upecati“ sa malog prozora mog klozeta. Šta je sve tamo pisalo... da ne poveruješ, ako si bio izložen jedino čitanju ondašnje mizerne “Politike“ (“Borba“ se u mojoj kući nije upotrebljvala ni za toalet papir – mada je u njemu tih posleratnih godina vladala velika nestašica). “Drugovi“ su čitali vesti koje nikako nisu bile namenjene nepoštenoj inteligenciji i nama - njenom podmlatku.... a onda je negde (ako se ne varam) sredinom 50tih vaskrsnuo i “Politikin Zabavnik“ (ej, sa stripovima – pa čak i o meni!), a i NIN (koji se istina, pozivao na svoje predratno levičarstvo – ali u onoj informativnoj pustinji – daj šta daš, pa čak i takvu gadost kao levičarstvo). I, zaista, NIN se gutao. Nekako je uspevao da ti stvori iluziju da čitaš nešto što nije bilo 100% cenzurisano (mada, jeste – a i u redakciji su sedeli samo provereni kadrovi – ali iluzija je bila ono važno). I, tako – čitao sam ga (kao, uostalom i “Vjesnik u srijedu”, koga se više niko ne seća) i – dopunjavan biltenima engleske i američke čitaonice živeo u iluziji da sam bolje obavešten od proseka. Nastavio sam da ga čitam čak i do sada – četrdeset godina po odlasku iz zemlje, ali sve neredovnije, ali on je i dalje manje-više ostajao onaj “jednooki car“ – do nedavno. Pratim njegovu mizernu internet prezentaciju sve neredovnije –i ono jedino oko je sada oslepelo. Došlo je vreme da se uzvikne: “ NIN je mrtav – živeo ....(?) šta!“ E, na ono “šta“ treba što pre naći odgovor, a ovaj članak g. Đorđevića možda može biti jedan korak u tom pravcu, pod uslovom da nije došlo do totalne paralize.

Kape dole! Čestitam.

Napisah vec jednom. NIN je postao lakrdijaski nedeljnik. Stvarno je neverovatno sta se desava. Nakon prodaje istog ovo je jedino mesto gde moze nesto ozbiljnije da se procita. Ne znam zasto novinari nisu imali hrabrosti da se suprotstave tom razbojnistvu, ali ne mogu ni da ih osudjujem. Da li bi se vecina nas pobunila da nam je egzistencija ugrozena? da ne pominjem nesto jos gore...U svakom slucaju, i da se napravi novi nedeljnik mnogo je izgubljeno jer je NIN ipak imao tradiciju!

Od pre nekoliko meseci NIN tj. sadašnji nin se reklamira u blicu pošto su iste gazde a to znači bez mojih 120 din od tada.

Hvala na postenom i iskrenom tekstu.
Nazalost u Srbiji nema vise nedeljnika koji covek moze sa iscekivanjem da procita.
Od novina, jedino me jos uvek NIN zaintrigira, ali ne zato sto je dobar, nego zato sto je jos uvek bolji od ostalog djubreta.
Pa i nije bas neki kompliment.
Stranice (s' kraja) sa PR-om su sve duze, polemika i pravo novinarstvo - sta to bese?!
A pravo novinarstvo je jedino koje jos nesto moze da pokrene.
Ili ne?

Imamo uzasnu smesu organizovanog kriminala, organizovane korupcije, u tom smislu organizovane ekonomije i svuda pipke "onih sto sve doznaju".
Istrazivacko novinarstvo ne postoji, osim ako nije naruceno. Za pare.
Svodi se na to da se prikazu jedni nitkovi da bi drugi ostali u senci.
Oni bolje "organizovani".

Sve se svelo na pare, koje su prane i prane i prane, ali su i dalje prljave.
Sve su, sa manjim ili vecim nitkovlukom, nekom otete. A onda nam se, o ovoj dogovor(e)noj "ekonomiji", kroz medije prodaje prica: sposoban, umesan, ekspert, bussinesmen itd.
Moderni Super Hik-ovi ne zale para za PR.
Da bi olos kupio svoju “cistotu”, mora nekom da uvali prljavstinu: i onda se postenima i cestitima uvaljuje gorak ukus krivice: “pa sto nisi i ti, mog'o si al' nisi jer si ...(dodaj sam)"

Ja razumem da je tesko biti moralan i posten novinar kad si gladan.
Da se pise istina kad se ljudi plase za porodicu i sebe.

Pitam se samo: da li jos ikoga ta istina interesuje?

Svaki dobri komentari su poučni. Hvala, "što se neko sjeti, šta i ja mislim".
NIN, au... još me rana boli.
Kao titov pionir sa sela, ugledao sam poštara kako nosi smotanu artiju u džepu koja viri pored torbe.Ni pitao nisam šta u artiji ima, al sam tri slova zapamtio.
Sedamdeset devete sam sišao u grad, uštedio da kupim, i kupovao sam tačno četrdeset godina, računajući i poluvrijeme 92-96 kad sam se "zakleo pa pokajao, da kupovati neću". NiN (nije greška) više Novina nije, i Netreba mi, ovakva kakbva je, jer poštari ovu artiju nmaju više kome da nose.